|
         |
 |
Početkom prošle godine, a možda i dosta ranije, nekakav čudan virus se spustio na zemlju, na ljude. Rasterao ih, uplašio, okupirao. Gledano kroz velike brojke , ovaj virus, koji neće da nam kaže odakle je došao, uglavnom rasterećuje penzioni fond država u kojima se raširio. Opet virus, ništa posebno, razmazili smo se, pa zaboravili na kugu, tifus, tuberkulozu, špansku groznicu, … Ne tako davno smo učili da nas ima četiri milijarde, danas je brojka udvostručena, sutra … Uglavnom, ponašanje čovečanstva je najsličnije virusu. Za sada nema nam promene ponašanja, pohlepa je i dalje glavna karakteristika. Ljudske potrebe rastu brže od mogućnosti, život nam je sve zanimljiviji i sve kraći. Zato su najbogatiji ljudi verovatno i najnesrećniji na planeti. Imaš božije mogućnosti ali si smrtan. Da gljive svoju evoluciju nisu suštinski usmerile, tek posle biljaka i životinja (razgradnja organskog materijala), čovek ne bi mogao toliko da se osloni na fosilna goriva i njegov put razvoja bi sigurno bio drugačiji. Možda nas priroda nekad nije osećala kao teret ali se to očigledno izmenilo. Na žalost, ljudska glupost nema granice, kao ni pohlepa. Zajedno čine katastrofu. |
Sarcodon scabrosus
|
|
Ode ovaj uvod u drugom smeru ali sam se ipak zakačio za gljive. Retke su bile dobre gljivarske godine u poslednjoj sušnoj i vreloj deceniji. To su svakako bile 2014, 2018 ali i ova 2020. Gledano statistički, godišnje padavine oko Kragujevca su bile nešto niže od proseka ali su bile dobro raspoređene, naročito tokom, po temperaturama umerenog leta. Jesen je takođe bila blaga, bez naglog prelaza iz vrelog u mrazno. Ne sećam se kada sam video toliko retkih gljiva za godinu. Posebno se to odnosi na jul, oktobar i novembar. Vala, nagledao sam se čudesa, kao retko kada, gljivarska godina za pamćenje. Poskidao sam mnoge poternice sa zida, više nego za tri standardne godine. Neke gljive su identifikovane po prvi put, neke sam po prvi put lično susreo na staništu, a za neke retke zabeležene su nove lokacije. Materijala ima da se priča poširoko i podugačko. Verovatno bi ovu priču mogao da podelim na pet, šest zasebnih ali mora se početi od prve.
|
Hydnellum caeruleum
|
|
Gljive ježevice, gljive sa himenoforom u obliku iglica su listom retke vrste sa samo nekoliko izuzetaka. Pažljivo sam pretraživao njihova moguća staništa, da mi se posreći da sretnem ove dragulje prirode. Rodovi Hydnellum, Sarcodon, Bankera, Phellodon su praktično sinonimi za retke gljive. Poslednjih godina molekularni biolozi su napravili džumbus i u ovoj porodici. Veći deo roda Sarcodon (srnjače) je preseljen u rod Hydnellum (ježice), iako mi se činilo da je ta podela prilično logično napravljena (Sarcodon ima mekše meso, krupnija plodna tela i nikada urasli materijal u istim). Drugim rečima, valjda više verujete DNK analizi, nego sopstvenim očima. Problem je u tome što pri DNK analizama, koje su svakako veoma korisne, postoji više osetljivih tačaka.
|
Sarcodon lepidus
|
|
Reći da je ovo srnjača je moja privatna stvar, pošto nema volje, ni pokušaja da se napravi standard imena gljiva u Srbiji, o čemu sam pisao. Takođe, reći da je ovo prvi, drugi nalaz za Srbiju nema puno smisla, jer ne postoji želja, niti dogovor da se oformi lista identifikovanih gljiva u Srbiji, o čemu sam takođe pisao. Reći ću još da mnogo identifikacija, prema raznim izvorima, ne liči baš na priložene fotografije. Ostaje nam da verujemo ili ne, kada nema principa i procedure. Biološki fakulteti neće da se druže sa amaterima, NVO imaju izgleda različite poglede na pravac i ciljeve, prosto rečeno, nema dogovora ni oko čega.
|
Cortinarius olearioides
|
|
Dugo sam tragao za ovom gljivom, godinama bezuspešno. Konačno, prošlog avgusta, na rubu bukove šume, pojavilo se više plodnih tela gljive bukove srnjače, Sarcodon scabrosus (po novom Hydnellum). Baza drške je sivo-plava (karakteristika jedne grupe srnjača), ukus je gorko ljut, stanište više lišćarske šume, manje četinarske. Šešir raspucan u brojne tamnosmeđe grbe. Negde pred izložbu gljiva u Kragujevcu, peli smo se, pa propadali, opet se peli na teško pristupačne kamene visove, obrasle kržljavom bukvom. Tu sam ostavio deo duše, malo zbog napora, a više zbog prizora. Na vrhu visa pronašli smo plodna tela svetle bukove srnjače, Sarcodon lepidus (takođe premeštene u rod Hydnellum). Gljiva iz grupe sa sivo-plavim dnom drške, sa manje ili više ispucanim šeširom, ne tako reljefnim kao na primer kod S. Scabrosus. Plodno telo je u oker svetlo-smeđim tonovima, a dno drške je ušiljeno. Radi se o izuzetno retkoj gljivi, svuda po Evropi. Stanište je vezano za hrastove i bukve. Opet tražeći gljive za izložbu, samo malo više u četinarima, na čistini sa velikim smrekama sam zatekao plodna tela Hydnellum caeruleum, ježice sa plavo mramoriranim mesom, narandžasto smeđim dnom drške na preseku i belim ili belo plavičastim šeširom. Pokušao sam tada da pronađem kraj od moje sreće ali nisam uspeo. Kada sam za mesec dana opet posetio isto stanište, a reč je o Nacionalnom parku Kopaonik, naišao sam na potpuno devastiran proplanak, sve velike, listom zdrave smreke bile su posečene. Ovo jedino, meni znano stanište Hydnellum caeruleum, skoro upisano, brzo je precrtano. Zaboravio sam da u našem najpoznatijem nacionalnom parku niču betonske brane k′o pečurke i postavljaju kilometarske cevi, grade se velike urbane celine i intenzivno eksploatiše šuma. Prvih godina sam se strašno nervirao. Kada sam se ozbiljno zapitao, da li mi to nešto pomaže, prestao sam da se nerviram. Pa mi smo jednu celu gradsku deponiju izručili u reku Drinu. Ono što pliva pliva, a ono što ne pliva sakriveno je na dnu Lima i Drine, podmetač za budućnost. |
Cortinarius rufoolivaceus
|
|
Rod Cortinarius je u okviru makromiceta Evrope ubedljivo najbrojniji rod. Verovatno će radom molekularnih biologa biti podeljen na jedno stotinak rodova, kako je to proporcionalno urađeno sa rodom Boletus. Koliko sam mogao da primetim, najosetljivija tačka ovih DNK analiza je pitanje, šta se analizira? Kada se istraživanjem obuhvataju celi rodovi, razumljivo, uzimaju se eksikati iz raspoloživih banaka. Svedoci smo značajnih promena i zamena u sferi identifikacije vrsta, u samo nekoliko proteklih decenija. Dakle, šta ako materijal koji je poslužio za analizu vrste, uopšte nije ta vrsta, po važećim kriterijumima? Znamo koliko su gljive varijabilne u karakteristikama svojih plodnih tela, pa se postavlja pitanje da li se istraživanja koja u delovima tumbaju mikologiju naglavačke zasnivaju na analizi jednog ili dva plodna tela ili stotinu ili dve i ima li tu nekog principa, kao kod recimo određivanja dimenzija spora. Bilo kako bilo, svedoci smo da molekularni biolozi svakom novom analizom brišu sistematiku kakvu poznajemo. Da li su oni poznavaoci, eksperti za pojedine rodove ili preuzimaju materijal koji im nije baš blizak?
|
Cortinarius armillatus
|
|
Ove jeseni su koprenke pokazale svoju raskoš. Kada uzmem da analiziram koprenke, koje donesem iz šume, oprostim se na duže vreme od porodice, dovučem brdo knjiga, hemikalije (naročito KOH), zaboravim na obaveze. Za korektnu identifikaciju koprenke, svakako je potrebno više plodnih tela, od kojih bar jedan, dva primerka treba da budu mladi, kako bi se utvrdila izvorna boja listića, količina i izgled vela na dršci. U svakom slučaju ko se uhvati u koštac sa koprenkama, oprosti se od jela, pića, spavanja, socijalnih kontakata, … Na šljunkovitoj padini hrastove šume, duboko pomešane sa leskom, u novembru mesecu, kada obično zaobilazim hrast, pronašao sam desetak plodnih tela, čas mladih žutih šešira, čas zrelih predivne narandžaste boje. To je bio moj prvi i za sada jedini susret sa leskovom koprenkom C. olearioides. Za koprenke je najbolje koristiti knjige, možda najvećeg poznavaoca ovog roda, prof. Mozera, iako se dosta toga promenilo u novijoj literaturi. U uvali blizu potoka u hrastovo bukovoj šumi, susreo sam se sa sjajnim primercima C. rufoolivaceus, koprenke bakarno maslinaste boje šešira sa ljubičastim obodom, naročito u mladosti. Ovo nije moj prvi nalaz ove gljive ali svakako radi se o retkom i izuzetnom susretu. Koprenke sa drškom šarenom od ostataka vela su veoma upečatljive i nezaboravan je osećaj sresti ih u prirodi. U leto među brezama sam se susreo sa C. armillatus, a u jesen među grabovima sa C. cephalixus. Prošla godina je bila smutna, čudna i za mali broj ljudi i gljivarska. |
Cortinarius cephalixus
|
|
Kiša je ovih dana počela svaki dan da zaliva, otoplilo je. Da sutra stane bar narednih petnaestak dana biće zanimljivo u šumi. Nešto mi govori da će biti i više. Izgleda da će godina korone za nas doneti i šaku gljivarske sreće. |
|
|
